Život i ostala kisela testa

Koliko sam tvoj toliko me boliš

grizem usne i želim da vrisnem.

Ponos me prevari a sutra opet

pod tvojim prozorom stojim i kisnem.

Ja ne znam kako se ubija ljubav

da sledećeg dana ne nađem je

na kapcima svojim čim otvorim oči

ona je tu, na tebe čeka ko pre.

Ref:

Ne mogu, ne, da zaboravim

a trudim, se mila, veruj mi to

rešićeš se ti prokletstva tog

na koje sam te osudio.

Kleo sam ja bez nas svitanja

i čuli me duhovi tuge

sve odneli su što vredelo je,

od kraljeva postasmo sluge.

Sad smo ko brodovi olujom progonjeni

tonemo kroz leta i zime

samo ostaće tu na trotoaru

ludak što zove tvoje ime.

Toliko sam lud da ne verujem

da sve ljubavi prave su tužne,

proklet i sam ja jedino znam

za usne što meni su dužne.

LEDENO MOJE

Kao i uvek u isto vreme

ledenom kišom kucaš na prozor

osetim da zebu mi i telo i duša...

Pravim se da spavam dok šapućeš laži

drhtim ko srna i stežem zube

al' srce za inat opet te sluša.

Refren:

Ne spuštaj glavu na ovo rame

ne ume tvoje srce da drema

u tvojoj ruci, u tvome oku

za verne mesta nema.

Ne spuštaj usne na ovo lice

ne ume tvoja duša da ljubi

ledeno moje, ko stope u snegu

do jutra trag ti se gubi...

Kao i uvek, u istom stilu

ledenim dahom lomiš mi snove

i to baš onda kad sanjam o nama.

Pravim se da suze ne teku niz lice

dlanom ih krotim, uzdahom teram

ponosno kao i svaka dama...

Refren: Ne spuštaj glavu...

Muško za oboje

Nemoj ti, evo ja ću reći

da me ne voliš, da me ne želiš

i da ništa nije kao pre.

Da sam drska i da ne znam kada dosta je

Ja ću reći, ne moraš ti, ne.

Piće sipaću, dugme otkopčaću

sa te tvoje muške košulje,

petlju skupiti, šakom o sto lupiti,

evo ja ću, evo ja ću sve.

Ref:

Nemoj ti, ja ću doliti

suzu da se čaša prelije,

nemoj ti, ma ne stoji ti

ja sam noćas muško za oboje.

S tvojim ću se kumom napiti

i odneti tvoje kofere.

Mene nek je stid, mojom gavom o zid,

jedna žena – muško za oboje.

Nemoj mene, ja ću tebe tešiti,

da ne pomisliš, možda predomisliš

Srce vrapca od straha pući će.

Zna se ko je muško sad u priči

a ko ovde na slabića liči

Neka ja ću prva krenuti

mogu ja to muški podneti.

Nemoj ti, ja ću doliti...

NAJDALJE OD ISTINE

Stavljaš na ruku mali, beli sat,

dok kap parfema hrabro klizi niz tvoj vrat,

 poslednji put

u zagrljaj moj

ko u sigurnu luku uplovljavaš,

odlaziš negde

da ceo svoj život budna odsanjaš.

Ne reci ništa i suzu ne pusti

jer ako krene pokvariće sve,

misliću tada da još me voliš

a to je najdalje od istine.

Surova budi – umeš ti to,

jedino na bol sam naučio,

i reci – žurim, gledaj na sat,

i dodaj još kap parfema na vrat...

Uporna kiša umiva jutro, sve je kao pre,

a kafa gorka ko čežnja sve ružne snove će da opere.

Na ulici

susrećem

devojku što poput tebe smeje se,

mirisala je tako poznato

i isto kao ti – žurila je...

Ne reci ništa...

OPROSTI MI

Ako se u moje oči dublje zagledaš

videćeš da onaj sjaj je nestao.

I leptir što u grudima je živeo

da širi svoja krila je prestao...

I kako sada da reči prelomim

da tužna sam gde nekad srećna bila sam

kad osećam da sad sam tvoja najmanje

a svakom drugom više pripadam...

 Ref:

Oprosti mi što te više ne volim.

Kad bih mogla da umesto tebe sve prebolim.

Znam teško je to...

Odavno već sa tobom duša prazna je

a osmeh se na licu ne raspoznaje.

Eh da si me barem manje voleo...

Oprosti mi što noćas odlazim

 kad bih mogla umesto tebe sebe da porazim.

Bar toliko ti dugujem...

I ne gledaj me tim očima anđela

 prekasno je da bih sada posustala

pusti me da u zaborav otputujem...

Dugo sam u tvojoj kosi tražila

miris što na srećne dane podseća,

i teško je kad duša svega puna je

al jedino ljubav ne predoseća...

Oprosti mi što te više ne volim...

KOME TE ISPRAĆAM 

U kartonskoj kutiji svi naši dodiri
i ram za slike , prazan i napuknut ,
korica knjige i suvenir s' mora
- ko se to sprema na dalek put ? 

Trebalo je makar da naslutim 
što se tvoja kafa jutrom ohladi
čekajući da bar nju usnama dotakneš
- sad je kasno da se sve nadoknadi ...

Ref:
Kome te to noćas ispraćam , moj dragi ?
U čelo ljubim te , za srećan put ...
Sakriće tama škriputav prag
sa kojeg si mi zauvek otrgnut ...
Obuci kaput , noćas je hladno ,
ova je jesen baš nikakva sva .
I hajde , požuri , znam , ona te čeka
- ja gledaću za tobom još minut il' dva ...

Noćima neko snove ti prebira
pa oči otvoriš i uzdah odstreliš ...
A ja sam tu da ništa ne primetim
i da budem ona koju ne voliš ...

BIVŠI

Ne znam šta bih sada kazala

kada prošlo je toliko godina.

Kažeš da sam se izmenila...

Dušo, ti bio si pravi...

A ja sam pogrešna ostala...

I istina je da sam tebe najviše volela

svaka mi se ljubav posle tebe razbolela.

ali dobro, prošlo je...

Trebalo je dana da zaboravim

i mnogo noći dušu da oporavim,

onima bez duše lakše je...

I gde baš danas na tebe da naletim...

Do sada sam se uspešno pretvarala

da srećna sam i da sve je odlično

i sva vrata ka tebi zatvarala...

I gde baš ti da pitaš kako sam

kad i sam se plašiš šta ću reći...

Možda priznam da sam duša slomljena...

Pokrij lice, suza će pobeći...

Ne znam sada kako da se ponašam,

podseti me kako s bivšim se razgovara...

Kažeš – često misliš na nas,

Dušo, ta mi tema ne odgovara...

I tačno je da za tobom najviše sam patila,

 svaka mi se suza kao bumerang vratila,

ali prošlo je, veruj mi...

Sada sam o.k., ma sad sam odlično,

čujem kako i tebi je idilično

za zbogom poslednji put ruku stegni mi...

MIRIS SUZA

Sinoć sam se o tvoj pogled posekla 
i gotovo je, baš ću da iskrvarim.
Sad na papir stavljam šta ću kom da ostavim,
malo pismo na sto - u njemu tebi nasledstvo...

(Ref:)
Sve je ovde tvoje, 
i mračna soba, i miris suza,
slobodno se raskomoti, ovde jesi svoj na svom,
pusti svetlost neka uđe, nek rastera senke lude
koje celi život žive s' tvojim imenom.

Ostavljam ti ružne snove u kojima dozivam te, 
oprosti mi što ne mogu ništa više da ti dam,
majušna je ova soba, ali srce komotno je 
- dok sam živa stanovaćeš ti u njemu sasvim sam.

Sinoć sam se na tvoj dodir opekla,

i gotovo je, ne mogu da prebolim,

ti na duši nosi to što nisi ljubio

jednu ženu od sto – to me je i ubilo...

Kada kreneš našom starom ulicom
gde za nama nebo još prokišnjava,
ako pitaš da l' još uvek živim tu
- samo prati bola trag 
i staćeš pravo na moj prag.

Samoća

Ni noćas Samoća nije odolela
da se mojom mračnom sobom ne prošeta.
Nije htela da me budi
- sedela je mirno pokraj kreveta.
Navikla sam već na nju ...
Otkad tebe ovde nema
ona sve češće navraća tu ...

Hodala je sporo kroz naš stan ,
kosa joj se duga , seda rasplela ...
U zoru je tugu s' lica mog
u svoje sede kike uplela . 

Ref :
Otkad tebe više nema tu
dugo gledam sumorne prozore
a Samoća uvek se potrudi
da me stare boli opet razore .
A uveče , kad me u san isprati
dugo seti i snove mi prebira 
i u svaku brazdu moga sna
doda šaku ipo gorkog nemira .

Srebrn trag za sobom svuda ostavlja
gde god joj se bosa noga spustila
a iz njene pocepane kecelje
od suza prašina svud se rasula ...
Umila mi lice tvojim mirisom
očešljala mojim ponosom ...
Uz orkestar slomljenih ljubavi
plesala je čudnim zanosom ...

U uglu oka mog
još uvek treperiš ti
kao suza nikad neisplakana.
I nikako da te od srca otkinem
sa njim si mi u grudi utkana.

Evo, godine me grizu, al' još im se nedam,
živim jer u meni živiš ti.
I kad poželi da stane, srce samo zbog tebe
još jednom u život udari.

Ref:
Bila si ona što zna da uzme i da
najlepše noći i zore.
S' tobom se sad, ni star, ni mlad
borim k'o starac i more.
Kad dođe plima i tad te ima

soliš mi javu i san,

ljubav lovim rukama golim

i kad sam do smrti umoran.

Neki davni gresi sada me traže
da mi naplate dug.
Sve više grešim, sve manje plaćam
i vrtim život u krug.
Gde god da krenem, tebi se vratim
dok ima tebe, i mene ima,
ovom si starcu jedino more
jedini talas, oseka i plima.


Bila si ona što zna...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• BRODOLOM
• Ludak
• Ledeno moje
• Muško za oboje
• Najdalje od istine
• Oprosti mi
• Kome te ispraćam
• BIVŠI
• Miris suza
• Samoća

• Generalna [15]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom