Život i ostala kisela testa

Miris suza

oklagija | 15 Februar, 2012 23:37

MIRIS SUZA

Sinoć sam se o tvoj pogled posekla
i gotovo je, baš ću da iskrvarim.
Sad na papir stavljam šta ću kom da ostavim,
malo pismo na sto - u njemu tebi nasledstvo...

(Ref:)
Sve je ovde tvoje,
i mračna soba, i miris suza,
slobodno se raskomoti, ovde jesi svoj na svom,
pusti svetlost neka uđe, nek rastera senke lude
koje celi život žive s' tvojim imenom.

Ostavljam ti ružne snove u kojima dozivam te,
oprosti mi što ne mogu ništa više da ti dam,
majušna je ova soba, ali srce komotno je
- dok sam živa stanovaćeš ti u njemu sasvim sam.

Sinoć sam se na tvoj dodir opekla,

i gotovo je, ne mogu da prebolim,

ti na duši nosi to što nisi ljubio

jednu ženu od sto – to me je i ubilo...

Kada kreneš našom starom ulicom
gde za nama nebo još prokišnjava,
ako pitaš da l' još uvek živim tu
- samo prati bola trag
i staćeš pravo na moj prag.