Život i ostala kisela testa

BRODOLOM

Nevolja nosi ispravan kompas
i plovi u tami pod jedrima crnim,
na jarbolu vijori zastava tvoja.
U ovu luku si svratio davno
i spustio sidro u srce moje,
sad hodam po dasci ni tvoja ni svoja.

Ref:

Nek te odnesu besne oluje 
negde daleko, odavde što dalje
da te se spasem, ko brod što zadnji
s.o.s nade šalje.
Nek te odvedu talasi ljuti
u najdublje more, u najveći vir
da izronim iz ove ljubavi bolne
posle brodoloma da nadjem mir...

Nevolja ljubi snežnom olujom
i mrazom steže čestite duše
u zagrljaj hladni, oklopni.
U moje leto si svratio davno,
prosuo po srcu pepeljast sneg
već čitav vek čekam da okopni....