Život i ostala kisela testa

Samoća

oklagija | 15 Februar, 2012 23:36

Samoća

Ni noćas Samoća nije odolela
da se mojom mračnom sobom ne prošeta.
Nije htela da me budi
- sedela je mirno pokraj kreveta.
Navikla sam već na nju ...
Otkad tebe ovde nema
ona sve češće navraća tu ...

Hodala je sporo kroz naš stan ,
kosa joj se duga , seda rasplela ...
U zoru je tugu s' lica mog
u svoje sede kike uplela .

Ref :
Otkad tebe više nema tu
dugo gledam sumorne prozore
a Samoća uvek se potrudi
da me stare boli opet razore .
A uveče , kad me u san isprati
dugo seti i snove mi prebira
i u svaku brazdu moga sna
doda šaku ipo gorkog nemira .

Srebrn trag za sobom svuda ostavlja
gde god joj se bosa noga spustila
a iz njene pocepane kecelje
od suza prašina svud se rasula ...
Umila mi lice tvojim mirisom
očešljala mojim ponosom ...
Uz orkestar slomljenih ljubavi
plesala je čudnim zanosom ...