Život i ostala kisela testa

MIRIS SUZA

Sinoć sam se o tvoj pogled posekla 
i gotovo je, baš ću da iskrvarim.
Sad na papir stavljam šta ću kom da ostavim,
malo pismo na sto - u njemu tebi nasledstvo...

(Ref:)
Sve je ovde tvoje, 
i mračna soba, i miris suza,
slobodno se raskomoti, ovde jesi svoj na svom,
pusti svetlost neka uđe, nek rastera senke lude
koje celi život žive s' tvojim imenom.

Ostavljam ti ružne snove u kojima dozivam te, 
oprosti mi što ne mogu ništa više da ti dam,
majušna je ova soba, ali srce komotno je 
- dok sam živa stanovaćeš ti u njemu sasvim sam.

Sinoć sam se na tvoj dodir opekla,

i gotovo je, ne mogu da prebolim,

ti na duši nosi to što nisi ljubio

jednu ženu od sto – to me je i ubilo...

Kada kreneš našom starom ulicom
gde za nama nebo još prokišnjava,
ako pitaš da l' još uvek živim tu
- samo prati bola trag 
i staćeš pravo na moj prag.

Samoća

Ni noćas Samoća nije odolela
da se mojom mračnom sobom ne prošeta.
Nije htela da me budi
- sedela je mirno pokraj kreveta.
Navikla sam već na nju ...
Otkad tebe ovde nema
ona sve češće navraća tu ...

Hodala je sporo kroz naš stan ,
kosa joj se duga , seda rasplela ...
U zoru je tugu s' lica mog
u svoje sede kike uplela . 

Ref :
Otkad tebe više nema tu
dugo gledam sumorne prozore
a Samoća uvek se potrudi
da me stare boli opet razore .
A uveče , kad me u san isprati
dugo seti i snove mi prebira 
i u svaku brazdu moga sna
doda šaku ipo gorkog nemira .

Srebrn trag za sobom svuda ostavlja
gde god joj se bosa noga spustila
a iz njene pocepane kecelje
od suza prašina svud se rasula ...
Umila mi lice tvojim mirisom
očešljala mojim ponosom ...
Uz orkestar slomljenih ljubavi
plesala je čudnim zanosom ...

U uglu oka mog
još uvek treperiš ti
kao suza nikad neisplakana.
I nikako da te od srca otkinem
sa njim si mi u grudi utkana.

Evo, godine me grizu, al' još im se nedam,
živim jer u meni živiš ti.
I kad poželi da stane, srce samo zbog tebe
još jednom u život udari.

Ref:
Bila si ona što zna da uzme i da
najlepše noći i zore.
S' tobom se sad, ni star, ni mlad
borim k'o starac i more.
Kad dođe plima i tad te ima

soliš mi javu i san,

ljubav lovim rukama golim

i kad sam do smrti umoran.

Neki davni gresi sada me traže
da mi naplate dug.
Sve više grešim, sve manje plaćam
i vrtim život u krug.
Gde god da krenem, tebi se vratim
dok ima tebe, i mene ima,
ovom si starcu jedino more
jedini talas, oseka i plima.


Bila si ona što zna...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• BRODOLOM
• Ludak
• Ledeno moje
• Muško za oboje
• Najdalje od istine
• Oprosti mi
• Kome te ispraćam
• BIVŠI
• Miris suza
• Samoća

• Generalna [15]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom