Život i ostala kisela testa

U svatovima kod Dositeja Obradovića

oklagija | 08 Oktobar, 2011 09:11

Napomena pred čitanje: ovaj tekst nastao je kao revolt na postupak jednog direktora jedne škole koji je rešio da obogati svoj lični budžet tako što će školsku trpezariju, u kojoj mališani od I do IV razreda obeduju, vikendom iznajmljivati za svadbe, ispraćaje u vojsku pa i za, Božemeprosti, daće.

Izludeh više. Po peti put proveravam poštansko sanduče u nadi da mi je među gomilom računa promakla pozivnica za svadbu. Cvrc. Račun za plin, struju, porezi i ostalo, a od pozivnice ni traga ni glasa. A Dositej i ja komšije, preko puta sokaka. I da me ne pozove na svadbu? Strašno!

Primorana sam da, kao i 90% nepozvanih zvanica, svadbu posmatram sa terase. Ja neću pljuckati semenke kao nezvani Stari svat sa sprata iznad, ali moram da gledim u veselu skupinu ljudi. Moram da gledam, i da ne verujem u ono što vidim.

Kroz guste krošnje granja koje mi prkosno zaklanjaju pogled dopire zvuk 'armonike. Sve ono diri diri diri diri dam, za sitan vez nogicama. Zamišljam već kako izgleda ta volšebna svadba...

Kada tek venčani mladenci kroče u salu, umesto rafalne paljbe u njihovu čast, dever će da opali po školskom zvonu. Ima da legne na zvono, k'o na obarač pištolja, pa da zvoni i zvoni, onako euforično, k'o za veliki odmor, pa tako nekoliko puta. Nek se čuje kad bata roka! I sve zvanice će taj gest pozdraviti aplauzom, raznežene i poređane uza zid, tik ispod spiska sa imenima učenika koji su položili prijemni ispit.

Tad će lokalni estradni umetnik verovatno dohvatiti mikrofon, pa uz neizbežno "test, test, je'n, dva, je'n, dva" poželeti gostima dobrodošlicu i prijatno veselje. Onda će početi da peva pesme za goste sa Dositejeve strane, napominjući, uz izvinjenje, da baš i ne zna tekst pesme "život i priključenija", ali zato umesto nje može otpevati "ja baraba, a ti vila". Dositej će pognuti glavu, ali ipak, da ne kvari veselje, pristaće na zamenu.

Na prve taktove pesme poskakaće skoro svi svati, i podignutih ruku poleteće ka centralnom delu prostorije gde će formirati kolo. Oho hoo, tooo, Mićkoo, podvriskivaće strinke i ujne, lupkajući štiklicama po školskom pločniku, neuspešno prateći ritam.

Sa druge strane, na ulasku u zgradu, devojke sa stručkom ruzmarina probadaće čiodama uštirkane bluzice i u glavi zbrajati stodinarke i ostale - narke. Žigosani ruzmarinom na reveru, gosti će ulaziti u salu, ostavljajući ukrašenu poklon-kutiju sa mikserima, čašama i multi-praktik seckalicama tik pored biste Dositejeve, koja je, iako od čvrstog materijala, pristojno, u znak poštovanja i dobrodošlice, u naklon spuštala svoju bronzanu glavu. Zvanice nisu uzvraćale pozdrav, i onako statua nije imala lik nikoga njima poznatog. A i izneli su meze, pa se treba smestiti što pre...

Jedan od svirača Najpopularnijeg Okolnog Benda u pauzi između dveju pesama insistiraće da se poradi na ozvučenju. Organizator svadbe će se, oduševljen svojom sposobnošću da brzo reaguje, odmah dati na posao i skinuće sa zida sliku nekog brkatog gospodina sa fesom i drvenom nogom, a na njegovo mesto postaviće stari, prašnjavi zvučnik, kako bi se novi Grand hitovi još bolje i dalje čuli. Svirač će šmekerski namignuti u znak odobrenja i veselje se može nastaviti. Slika brkatog će idealno poslužiti kao podmetač za golemu tortu koju će uskoro izneti pred mladence. Kako sam genijalan, pomisliće Organizator.

Na "podijumu za igru" - haos. Svadbeno veselje se zahuhtalo, svi tancuju nasmejani i srećni. Dovikuju se međusobno svatovi. Svi se slažu u jednom : Dositej je napravio idealno veselje. Svaka mu čast. Mogao je, jedino, one diplome da poskida, malo smo ih umazali unoseći prase...

Živeli Mladenci !!!